Адреса:
Хаџи Милентијева бр. 62 11000 Beograd
Телефон:
011/ 24 33 025
Телефон директора:
011/ 24 48 744
Е-маил директора
direktor@ossmarkovic.edu.rs
Е-маил:
ossmark@eunet.rs
ПИБ:
100288907
Матични број:
7004265

In memoriam Миланка Аврамовски

milanka-avramovski

In memoriam Миланка Аврамовски

  |   Ђаци, Школа

Наша Миланка Аврамовски, девојачко Живановић, рођена је 10.новембра 1958. у Шапцу. У школи „Светозар Марковић“ ради од 1983. године. Следеће године навршила би стаж од 40 година у нашој школи. Није дочекала пензију. А није јој се ни ишло у пензију, што нам је свима говорила у последње време. Само је  смишљала шта ће да ради кад тај дан дође. А све време и до последњег дана  радила је са толико љубави, енергије и посвећености каква се ретко виђа. Живот је посветила ученицима и школи, пожртвовано, увек више мислећи на друге него на себе. Свакодневно се преиспитивала да ли је учинила све што је могла, да ли је исправно поступила, да ли је најбоље поступила, да ли се о неко огрешила, да ли је добро одмерила, да није можда неког оштетила или из нехата повредила. Разумевање за сваку дечију емоцију или поступак, емпатија за сваког колегу, родитеља, пријатеља.

 

Увек је имала књиге, збирке, материјале, припреме уз њено чувено „имам ја то негде у плакару“, и то би се увек нашло.

 

Веза са школом у којој је радила је толико јака да већина нас када помисли не Светозарац – помисли на Миланчицу. Према сваком је пронашла неки тајни пут, неку посебну везу.

 

Делили смо са њом и радости и туге. Радовала се рођењу сваког детета, сваком венчању и  рођендану у нашој великој породици. Проживели смо са њом велике туге, када су јој одлазили најмилији.

 

Пажљиво је увек свакога саслушала, бодрила, слала позитивну енергију, саветовала, тешила. Млађим колегама је била друга мајка. Била је оличење скромности,  поштења и човечности. Душа наше школе. Увек добронамерна, увек у улози заштитника. Никада озбиљно љута.  Поред ње смо се сви осећали сигурно. Памтићемо сваки њен мудри савет, благу реч, мио осмех и топао загрљај.

 

Бојала се одлазака и растанака. Није желела испраћај у пензију. Рекла је „…не долази у обзир…ја бих се растужила и расплакала..“ Сви ви са којима се није поздравила и који сте спречени да будете овде данас, схватите  да је успела у намери да избегне растанак.

 

Постоје људи који никада не оду на то друго место јер су трагови који остају за њима упечатљиви и свети. Својом љубављу и делима Миланчица ће остати са нама и део нас док нам се душе поново не сретну на неком небеском месту. Увек ћемо је наћи међу сјајним звездама које красе небо како сија и осветљава пут свима нама.

 

Драга наша Миланка….Миланчице,

 

Верујемо да нас сада са неког лепшег места посматраш, бришеш нам сузе, тешиш нас и бодриш, као што си то увек и радила. Верујемо да се осмехујеш и да си отишла мирна, знајући да си свима пружила колико си могла. Верујемо и да наше поруке стижу до тебе, до твоје душе, јер имаш ту способност да их примиш. Наш растанак је само привремен. У ствари се и не растајемо.

 

Све то, још једном, у стиховима :

 

Осмех за децу

Пост о сваком свецу

Увек поглед мио

Никог није расрдио

Послу преданост

У дечју будућност загледаност

Колегама подршка и топлина

У школи увек драгост и милина.

Увек ту без изостанка

Посвећеност без престанка

Молитвама за све нас

Иде уз степенице за небо

Души њеној нек је вечни спокој и спас

У Миланку свако би се угледати треб’о

 

Нека Господ настани твоју душу у царство вечне радости и лепоте.

Твоји Светозарци