Библиотека

„У деци се обнавља и чисти река човечанства“ (Иво Андрић)

Велики српски писац родио се у ноћи између 9. и 10. октобра, и то стицајем околности у Травнику, док му је мајка била у посети код родбине. Сам писац ће као датум рођења наводити 10. октобар који је касније и озваничен. Андрићеви родитељи били су Сарајлије. Многи пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, умирали су млади, од туберкулозе, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дечак. Суочавајући се са беспарицом, Ивина мајка, Катарина Андрић, свог јединца даје на чување тетки, мужевљевој сестри Ани. Иво се сели  у Вишеград. Овај град је, више него иједно друго место, обележио његово стваралаштво.  Док је одрастао, свакодневно је гледао витке стубове на Дрини ћуприје, а по завршетку основне школе се враћа мајци у Сарајево. Уписује Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. У том узрасту Андрић почиње да пише поезију и 1911. године објављује своју прву песму „У сумрак“. Данас, 10. октобра, сећамо се дана рођења овог великог српског писац 20. века. Његова дела су одраз историјских немира на нашим просторима, с посебним нагласком на хуманост људи за време тих политичких превирања. Његова најпознатија дела су: “Проклета авлија“, “На Дрини ћуприја“, “Травничка хроника”, “Госпођица“, „Знакови поред пута“, „Јелена жена које нема“, „ EX ponto“, припоетке „Мост на Жепи“, „Деца“ и многа друга.

За „епску снагу“ приповедања, којом је „обликовао мотиве и судбине из историје своје земље“, а посебно за роман „На Дрини ћуприја“, Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Беседом „О причи и причању“,10. децембра 1961. године захвалио је на овом признању. Иако су до тада његова дела превођена на многе језике, после додељивања награде почиње велико интересовање света за дела писца са Балкана и његови се романи и приповетке штампају на преко тридест језика. Целокупни износ Нобелове награде поклонио је за богаћење фонда библиотека.

Преминуо је 13. марта 1957. године. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробњу у Београду.

У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, а  пишчева жеља је била да се његова заоставштина сачува као целина и да се намени за културне и хуманитарне потребе. У част Иви Андрићу, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.

Цитати и изреке – Иво Андрић

„Толико је у животу било ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети“.

„Чудно је, како је мало потребно да будемо сретни и још чудније, како нам често баш то мало недостаје“.

„Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо“.

„Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха“.

„Дође време када паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати“.

„Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу“.

„Доброта је у овом свету голо сироче“.

„Једног дана све ће бити добро, у том је наша нада“.

„У деци се обнавља и чисти река човечанства“.

Извори: https://edukacija.rs/izreke-i-citati/ivo-andric; https://www.ivoandric.org.rs/; https://iskra.co/kultura/most-od-rijeci-i-ljepote-na-danasnji-dan-rodjen-nas-nobelovac-ivo-andric/

 „КАДА БИ НЕСТАЛО ПИСМЕНОСТИ  НЕ БИ БИЛО КЊИГА“

Бити писмен? Шта то значи? Има ли неписмених или шта би било када би писменост нестала?

Ово су питања о којима су разговарали и промишљали ученици 3/1.  Учитељица Ивана Цицварић и библиотекарка школе су кроз разговор о писмености покушале да  инспирушу ученике да литерарно и ликовно стварају на ову тему. Тема овог малог пројекта, којим је обележен Дан писмености, подстакла је ученике на размишљање о значају писмености. Настали су занимљиве цртежи и поруке. Наводимо неке од њих:

-„Да нема писмености не бисмо знали да гледамо у мапе док путујемо. Не бисмо нигде ишли. Не би било нових сазнања. Живот би био много тежи.“

-„Без писмености се не бисмо споразумевали. Писменост је важна. Писменост је велика животна прича.“

-„Ко је неписмен он не може да чита. Када је неко неписмен он не може да пише писма.“

-„Писменост је кључ свега. Кад не би било писмености нико не би знао ништа да ради везано за школу и зато нам треба писменост.“

-„Када би писменост нестала, свет не би могао да функционише и мења се. Технологија би успорила свој развој.“

-„Ако би једног дана нестала писменост, био би хаос. Нови лекари не би могли да праве вакцине да би могли да оздраве људе.“

-„Када би нестало писмености не би било књига.“

-„Да нема писмености ватрогасци не би могли да нам гасе пожар. Да нема писмености не бисмо били сигурни у саобраћају. Писменост нам омогућава да се споразумемо у другој земљи. Да нема писмености људи би били сиромашни. Писменост нам омогућава да имамо светло и да не буде тама.“

-„Кад одједном више не би било писмености, деца више не би имала шта да уче у школи. Деца би одрасла у неписмене људе. Убрзо би сва људска открића нестала.“

-„Кад је неко неписмен он не зна кад му је рођендан. Кад је неко неписмен он не зна да чита рецепте и да кува. Ко је неписмен он не може да има петице.“

Поводом 28.фебруара, рођендана Народне библиотеке Србије и Националног дана читања, Светозарци су читали гласно.

Поред заједничког читања у школској библиотеци, посетиоци су могли да погледају презентацију „Соба без књига као човек без душе“, која је настала у једном истраживачком пројекту студената Филолошког факултета. Цитати који су се највише допали Светозарцима су:

„…појавиле су се слутње да живимо у свету који је превазишао читање, свету у коме способност да налазимо смисао у писаној речи постаје сувишна. Сумња је отклоњена, речи и читање су важније него икада.

…путујемо светом преко речи јер се свет пренео на интернет, имамо потребу да пратимо, делимо и схватамо оно што читамо…јер су библиотеке капије будућности.“

(Нил Гејман, лист Гардијан)

„…Читати, уређивати, бринути и „поправљати“ књиге је најплеминитији посао на свету. Наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења.“

(преузето из студентске презентације)

„…Библиотека је прошлост пуна будућности.“

(Игор Коларов)

„Насупрот многим извештајима о њеној смрти, за шта су у различито време окривљени новине, телевизија и електонски читачи, књига је преживела.“

(https://elementarium.cpn.rs/u-centru/novo-izdanje-centra-knjiga/?script=lat).

На овај начин Светозарци и школска библиотека су дали допринос седмој акцији Друштва школских библиотекара Србије, „Читаjмо гласно“ са циљем да  подстиче читање, промовише књиге, развија културу читања и читалачку писменост. Све учињено у пракси  и наведено у овом тексту истиче значај школских библиотека и библиотекара.

Школска библиотека и ученици првог, другог и трећег разреда из школског боравка обележили су Дан матерњег језика. Заједно са учитељима из школског боравка и библиотекарком школе разговарали су на ову тему. На својим цртежима трећаци су исписали и украсили најлепше речи из свог матерњег језика док су ученици првог и другог разреда направили мале Илустроване речнике најлепших речи.
*Матерњи језик или први језик је онај који дете прво научи, или који дете најбоље зна да користи. То је језик на којем мислимо, сањамо и рачунамо. То је језик којим нам над колевком шапуће мајка.
На свету постоји 2.700 језика, са преко 7.000 различитих дијалеката широм света. Најзаступљенији језици на свету су кинески, шпански, енглески и хинди. Језици се међусобно преплићу. Српски језик је једини европски језик са диграфијом, односно два писма у оквиру једног језика. Наука тврди да учење других језика побољшава
функције мозга, памћење и успорава процес старења мозга.*
Учитељи из школског боравка: Алексендра Јаковљевић, Горан Анђелић, Предраг Поповић, Јелена Неговановић, Славица Палошевић, Марија, Анђела и библиотекарка Марина Радовановић.

Марина Радовановић

Поводом 14.децембра, Дана библиотекара Србије

Чувати, уређивати, бринути и „поправљати књиге и људе“ један је од најплеменитијих послова на свету. Наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења.

„…појавиле су се слутње да живимо у свету који је превазишао читање, свету у коме способност да налазимо смисао у писаној речи постаје сувишна.

Сумња је отклоњена, речи су важније него икада:путујемо светом преко речи, имамо потребу да пратимо, делимо и схватамо оно што читамо јер су…

БИБЛИОТЕКЕ КАПИЈЕ БУДУЋНОСТИ!

(из предавања  Нила Гајмана, 14.октобар 2015., објављено у Гардијану;ПреводЂорђе Цветковић)

Текст прочитајте ОВДЕ

Текст прочитајте ОВДЕ

Презентацију погледајте ОВДЕ

Прилог погледајте ОВДЕ

И ове школске године смо се окупили, у некадашњем Дому породице Лончаревић, а садашњој школској библиотеци, како бисмо се подсетили  догађаја из давне 1944. године. Профеорка историје Владанка Владовић и библиотекарка Марина Радовановић су за ученике седмог и трећег разреда приредиле предавање о савезничком бомбардовању Београда. Ученици су сазнали о разорним последицама савезничког бомбардовања Неимара али и то да у близини школе  има живих сведока чија  сећања на ово дешавање још увек не бледе. Једна од њих је и госпођа Олга Алексић (рођена Нешић) која нас сваке године својим сведочењем подсећа на немили догађај. Тог, 18. маја 1944. године, у рано јутро, савезнички авиони су надлетали Неимар пуна два сата. Становници су се скривали у подрумима. Разарања су била страшна, пуно повређених и страдалих становника, наших комшија. Једно од преживеле деце био је дечак Бошко Лончаревић, у чијој се породичној кући данас налазе  боравак и библиотека наше школе. Управо  смо се ту и окупили, како бисмо одали почаст страдалим комшијама. Уједно, овим окупљањем и разговором са млађим генерацијама желимо да сачувамо сећање на страдале, упознамо историју краја у коме живимо и радимо али и да се захвалимо за  учињено доброчинство Бошка Лончаревића.

Драги Светозарци, ученици, колеге и родитељи,

Са великим задовољством и радошћу похваљујем ученике, редовне чланове библиотечке секције. У току ове школске године вредно су радили и захваљујући томе фонд школске библиотеке је богатији за 500  књига. Зато похваљујем: Василису Алановић 6/3, Исидору Николић 6/3, Елену Николић 6/3, Нађу Аспровски 6/3, Миру Азировић 6/3, Николију Моравчевић 6/3, Машу Торлаковић 6/3, Даницу Николић 6/4, Дуњу Станчић 6/4 и од скоро новог члана, Лазара Добросављевића 6/3.

Библиотекарка школе,

Марина Радовановић

Нова  издања чувене едиције Плаво коло Српске књижевне задруге стигла су у нашу школу. Наша библиотека сад је богатија за дела Тихомира Р. Ђорђевића, Душана Костића, Митрополита Амфилохија, Весне Капор и Плутарха. Српска книжевна задруга уједно позива професоре и ученике да узму учешће у расписаном литерарном конкурсу „БЕСКРАЈНО ПЛАВО КОЛО“. Информације о истом можете погледати на следећем линку:

https://srpskaknjizevnazadruga.rs/literarni-konkurs-srpske-knjizevne-zadruge-beskrajno-plavo-kolo-2

Са захвалношћу и задовољством радујемо се новим заједничким активностима Српске књижевне задруге и наше школе, а у циљу развоја читалачких навика и културе и повратака култу књиге, неговању вредености националне културе и традиције.

Поводом обележавања 70-ог рођендана наше школе, школска библиотека је богатија за значајну колекцију књига попут сабраних  дела Толстоја, Достојевског, Ремарка, Мопасана, Јесењина,…

Донатор је г-ђа Весна Милосављевић која је овој значајној збирци додала и књиге о шаху и најпопзнатијим шахистима. Поклоњене књиге су део породичне библиотеке и личне колекције Теа Лампића, шахисте и бившег ученика наше школе. У знак захвалности учесници школског шаховског турнира посветиће прву партију шаха сећању на Теа.

Током периода у којем важе обавезне мере заштите услед пандемије изазване заразном болести COVID–19, обавезно је поштовати следеће:

• При уласку у библиотеку обавезно је придржавати се свих  препоручених мера за превенцију наведене болести које је  препоручила Влада Републике Србије:

–  Прећи дезинфекциону баријеру на уласку у зграду

–  Носити маску која прекрива нос, уста, браду

– Дезинфиковати руке препорученим дезинфекционим средством

• При доласку у Школу, па тако и у школску библиотеку, ученици морају бити без симптома који указују на COVID – 19 (повишена температура, кашаљ, краткоћа даха, отежано дисање, губитак чула укуса и мириса)

• Приликом доласка у библиотеку, ученици се јављају библиотекару школе на улазу у библиотеку.
• Изнајмљивање књига се врши тако што библиотекар има приступ фонду и само он тражене књиге узима и враћа на полице

• Позајмљене књиге се враћају сваког дана у радно време библиотеке и то искључиво у кутију на полици која је за то одређена

Враћене књиге неће бити доступне за нове кориснике  наредних 48 сати од дана враћања

• Дозвољено је позајмљивање и враћање књига без коришћења читаонице и непотребног задржавања

Наведена правила важе за сва лица без изузетка.

Радно време библиотеке за кориснике је сваког дана  од 9:00 до 14:30

УПРАВА ШКОЛЕ

Стручни сарадник – школски библиотекар, својим стручним ангажовањем, доприноси остваривању и унапређивању образовно-васпитног рада у школи, реализујући програм рада прилагођен наставним плановима и програмима.Програм рада школског библиотекара обухвата задатке и послове из области образовања и васпитања, као и библиотечко-информацијске послове из домена културних и уметничких аспеката образовања. Он подстиче промовисање читања и самосталност ученика у учењу, даје свој пун допринос развоју информационе писмености (медијске и информатичке) за ученике и наставнике, остварује сарадњу и заједничко планирање активности наставника, школског библиотекара и локалне самоуправе, обезбеђује електронске изворе и приступ ка њима, што омогућава ученицима да овладају вештинама налажења и критичког процењивања датих информација и перманентност учења током читавог живота.
На пословима и задацима стручног сарадника – библиотекара, ангажована је Марина Радовановић, мастер учитељ.

– промоција читања и самосталности ученика у учењу,
– развијање информационе (медијске и информатичке) писмености ученика и наставника,
– остваривање сарадње и заједничког планирања активности наставника, школског библиотекара и локалне заједнице,
– обезбеђивање различитих извора инфoрмација и приступ ка њима,
– развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и навике коришћења библиотеке током читавог живота,
– пружање услуга за унапређивање свих облика и подручја рада образовно-васпитног процеса.

Школски библиотекар, реализовањем задатака и послова из области образовања и васпитања, као и библиотечко-информацијских из домена културних активности школске библиотеке, доприноси унапређивању свих облика и подручја рада, тако што учествује у пословима планирања, програмирања, организовања, унапређивања и праћења рада школе, односно целокупног образовног процеса, као члан школских тимова има следеће задатке:

– развијања и неговања навике читања и коришћења библиотеке код ученика и наставника, – развијања и промовисања правилне употребе свих облика извора информација,
– стварања услова за интердисциплинарни приступ настави и електронском учењу,
– мотивисања за учење и подстицање на оспособљавања за самостално учење и образовање током целог живота,
– сарадње са наставницима, ученицима и њиховим родитељима,
– праћења и подстицања развоја ученика у индивидуалним способностима и њиховим склоностима ка интелектуалном, емоционално-социјалном развоју,
– пружања помоћи надареним ученицима при налажењу и избору одговарајуће литературе, а посебно ученицима који имају тешкоће у учењу и раду,
– стварања услова за што непосреднији и једноставнији приступ библиотечком фонду и расположивим изворима информација, и развијање индивидуалне стваралачке способности и креативности код ученика,
– обезбеђивања софтвера који раде на развијању информационе писмености, како би се корисници оспособили за проналажење, анализирање, примену и саопштавање информација,
– вођења аутоматизованог библиотечког пословања (инвентарисање и сигнирање, каталогизација, класификација библиотечке грађе и други послови),
– коришћење савремених облика и метода рада са ученицима,
– заштита и чување библиотечкe грађе и периодична ревизија фонда.

Све детаљније и правовремене информације, можете пронаћи на нашој Facebook страници, школска библиотека Светозарац.

БРОЈАЧ ПОСЕТА НА САЈТУ

[apvc_embed type=”customized” border_size=”2″ border_radius=”5″ background_color=”” font_size=”14″ font_style=”” font_color=”” counter_label=”Visits: ” today_cnt_label=” Посете данас: ” global_cnt_label=”Укупно посета: ” border_color=”” border_style=”solid” padding=”5″ width=”200″ global=”true” today=”true” current=”false” icon_position=”” widget_template=”template_26″ ]