„У деци се обнавља и чисти река човечанства“ (Иво Андрић)
Велики српски писац родио се у ноћи између 9. и 10. октобра, и то стицајем околности у Травнику, док му је мајка била у посети код родбине. Сам писац ће као датум рођења наводити 10. октобар који је касније и озваничен. Андрићеви родитељи били су Сарајлије. Многи пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, умирали су млади, од туберкулозе, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дечак. Суочавајући се са беспарицом, Ивина мајка, Катарина Андрић, свог јединца даје на чување тетки, мужевљевој сестри Ани. Иво се сели у Вишеград. Овај град је, више него иједно друго место, обележио његово стваралаштво. Док је одрастао, свакодневно је гледао витке стубове на Дрини ћуприје, а по завршетку основне школе се враћа мајци у Сарајево. Уписује Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. У том узрасту Андрић почиње да пише поезију и 1911. године објављује своју прву песму „У сумрак“. Данас, 10. октобра, сећамо се дана рођења овог великог српског писац 20. века. Његова дела су одраз историјских немира на нашим просторима, с посебним нагласком на хуманост људи за време тих политичких превирања. Његова најпознатија дела су: “Проклета авлија“, “На Дрини ћуприја“, “Травничка хроника”, “Госпођица“, „Знакови поред пута“, „Јелена жена које нема“, „ EX ponto“, припоетке „Мост на Жепи“, „Деца“ и многа друга.
За „епску снагу“ приповедања, којом је „обликовао мотиве и судбине из историје своје земље“, а посебно за роман „На Дрини ћуприја“, Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Беседом „О причи и причању“,10. децембра 1961. године захвалио је на овом признању. Иако су до тада његова дела превођена на многе језике, после додељивања награде почиње велико интересовање света за дела писца са Балкана и његови се романи и приповетке штампају на преко тридест језика. Целокупни износ Нобелове награде поклонио је за богаћење фонда библиотека.
Преминуо је 13. марта 1957. године. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробњу у Београду.
У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, а пишчева жеља је била да се његова заоставштина сачува као целина и да се намени за културне и хуманитарне потребе. У част Иви Андрићу, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.
Цитати и изреке – Иво Андрић
„Толико је у животу било ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети“.
„Чудно је, како је мало потребно да будемо сретни и још чудније, како нам често баш то мало недостаје“.
„Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо“.
„Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха“.
„Дође време када паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати“.
„Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу“.
„Доброта је у овом свету голо сироче“.
„Једног дана све ће бити добро, у том је наша нада“.
„У деци се обнавља и чисти река човечанства“.
Извори: https://edukacija.rs/izreke-i-citati/ivo-andric; https://www.ivoandric.org.rs/; https://iskra.co/kultura/most-od-rijeci-i-ljepote-na-danasnji-dan-rodjen-nas-nobelovac-ivo-andric/
