Адреса:
Хаџи Милентијева бр. 62 11000 Beograd
Телефон:
011/ 24 33 025
Телефон директора:
011/ 24 48 744
Е-маил директора
direktor@ossmarkovic.edu.rs
Е-маил:

info@ossmarkovic.edu.rs

ПИБ:
100288907
Матични број:
7004265

Светски дан шума 21.03.

Светски дан шума 21.03.

  |   Ђаци, Школа

Ученици који похађају часове „Чувари природе“ писали су о овом дану:

 

Андреј Бокић

 

Шума је моје омиљено место за шетњу.Осим што пружа уточиште од буке ,она је извор чистог и здравог ваздуха.

 

Највише волим шуме :Таре,Гоча,Космаја и Фрушке горе.

На жалост, виде се велики делови попаљене шуме, исечене и мислим да би требало више бриге и љубави да им пружимо како бисмо их сачували.

 

Виктор Михаиловић

 

Светски дан шума обележава се од 1971. године. Код нас је било много шума, али сада се све више сече. Оно што се посади не може да замени стабла која су стара по педесет година. Шуме спречавају ерозију земљишта, чисте ваздух и у њима живе многе биљке и животиње. Све више људи брани шуме и боре се да оне не буду посечено.

 

Павле Старчевић

 

Србија се сматра средње шумовитом земљом. Укупна површина свих шума у Србији је 2.252.400ха. Шумовитост Србије је блиска светској, а знатно је нижа од европског нивоа пошумљености. Људи превише исцрпљују шуме а оне нам много значе. Оне не служе само нама људима већ су и станишта многих угрожених биљних и животињских врста. Површина шума у Србији у односу на број становника износи 0,3ха по становнику. Људи мисле да ако баце неки мали папирић у природу неће се ништа десити. Међутим, колико њих има који тако мисле да ако свако баци по папирић шума ће се претворити у ђубриште. Треба стати на пут неконтролисаној сечи шума. Једној шуми је потребно око 25 година да поново израсте, а за то време људи исеку на хиљаде таквих. Својом непажњом људи уништавају своју планету тотално несвесни опасности која им прети.

 

Вук Патлиџановић

 

Светски дан шума обележава се 21. марта још од 1971. године, како би се указало на значај дрвећа. Шуме су плућа планете Земље. Дрвеће такође спречава и ерозију земљишта и клизишта. Уништавањем шума су нестале многе животињске и биљне врсте. У градовима је све мање зелених површина. То је веома лоше јер дрвеће пречишћава ваздух, а и регулише температуру у граду.