Час историје и сећања

Сваког осамнаестог маја окупљамо се у дворишту школског боравка и уз приче и живих сећања старијих суграђана, наших комшија, помињемо догађаје и све оне који су страдали  у савезничком бомбардовању Београда.

На месту где се данас налази наша школа, наш школски боравак и школска библиотека, 18. маја 1944. године  падале су бомбе. Било је преподне, а становници Неимара и Чубуре су били у сколоништима или у подрумима својих кућа. Неки нису преживели, а многи су повређени. Материјална штета је била велика. Зграда боравка, некада дом породице Лончаревић, је такође страдала. Тог мајског јутра, главне мете су биле периферија Беогрда, Пашино брдо, Котеж, Неимар и Чубура. Савезнички авони су ове делове града надлетали преко два сата колико је трајало и само бомбардовање и читаво насеље је било у рушевинама, прекривено густим димом и прашином. Овај налет савезничких авиона упамћен је и по броју страдалих и повређених становника Неимара.

О овим страдањима често нам прича комшиница Олга Алексић, рођена Нешић. Наша овогодишња гошћа, госпођа Душанка Суботић Хомен, једна је од сведока наведеног догађаја. Ученици првог и трећег разреда су радозноло постављали питања и у неверици тражили објашњења за овaj историјски догађај. Незаборав и помен страдалима је оно што дугујемо жртвама и зато се сваке године окупљамо на овом посебном часу историје.