Мала група ученика осмог разреда, међу којима је било и двоје Руса – Јекатерина и Василиј, посетила је са наставницом Невеном музеј Јована Цвијића. Поред обиласка сталне поставке присуствовали су пројекцији награђиваног, руског, документарног филма „Аљаска – тајна бакарне реке“. Филм је приказан посредством Центра руског географског друштва у Србији. После пројекције, ученици су прошетали сталном поставком музеја и том приликом сазнали детаље о животу Јована Цвијића, али и о сецесији као стилу у грађевинарству који до сада нису имали прилике да виде.

Ово су Софијини утисци о музеју и филму: Музеј се налази у кући у којој је живео и радио Цвијић, па сам одмах стекла осећај да улазим у простор у којем је настала наша савремена географија. У музеју сам видела рукописе, бележнице, фотографије, а пажњу су ми привукле и карте које је сам израђивао током свог темељног проучавања геологије, становништва, планина, крашких поља, равница. Кроз ову изложбу сам видела колико је био важан за географију Србије и Балкана. Из музеја сам изашла са осећајем поштовања и са новим сазнањима која су ми помогла за разумевање појмова које учимо у школи.  

Филм приказује дивљу природу Аљаске и живот људи у изолованим пределима. То је спој путописног и научног документарца. Бакарна река извире из глечера, има екстремне температуре, а позната је као миграциони коридор за лососе и птице. Поред тога, има медведе, орлове, лосове и делту на ушћу. Атабаскански индијанци су током 19. и 20. века негостољубиво дочекали прве експедиције које су имале за циљ трговину. Иако је филм тужан, представља сјајан пример теренског истраживања и оставља снажан утисак о величини и суровости аљаске дивљине.