Прекјуче, на часу географије, уместо да учимо неке досадне ствари, нас је наша наставница извела у Неимарски парк. Уживали смо на часу јер је био изван учионице. Ту смо, подељени у парове, вежбали оријентацију. Добили смо карте са математичким елементима парка. Наставница је рекла да идемо на старт, сви смо одмах потрчали. На старту је наставница свакоме рекла на коју тачку да иде. Посматрали смо карту и упоређивали је са стварним простором око нас. Прва тачка је била 3:33 наше одељењско стабло. Чекали смо наставницу да потврди да смо на правом месту и да нам одреди следећу тачку. Наставница је постављала питања, ми смо одговарали. Није испало онако како смо замишљали јер смо трчали по целом парку, али било је забавно. На неки начин смо радили и физичко јер смо много трчали. Географија треба да се учи у природи јер се учи о природи, иако наш парк није тренутно много зелен. Требало је да нађемо неке локације помоћу мапе. Тако смо вежбали. Неко је био бржи, неко спорији. На крају смо се сви окупили код улаза у школу.

Свидело ми се што је наставница спојила лекцију са забавом. За то време смо се и дружили. Лепо смо се провели, а учење је било много занимљивије. Кроз истраживање у парку смо научили свакакве ствари, прво то да се оријентишемо и опробали се у нечем новом, после чега смо коначно упознали предиван облик парка, како су га архитекте пројектовале. Парк има облик спинера, а стазе прате рељеф. Зелене површине имају облик трапеза и прате узбрдицу. Лепо је учити лекције које можеш да примениш у пракси. Требало би то чешће да радимо.

Ово је био најбољи час географије до сад.

 

Ученици 6. разреда: Јакша, Марко, Милена, Вања, Матеја, Михајло