Посета Народном музеју

Ученици шестог и осмог разреда су у Народном музеју обишли сталну поставку слика српских аутора 19. и 20. века. Најјачи утисак на све, посебно на Лазара Д. оставила је највећа слика „Женидба цара Душана“ о којој су научили да је рађена по поруџбини за аустроугарског престолонаследника, али се њему није допала, па је Паја Јовановић „преиначио“ додавши, како Марко каже, српске симболе: грб, заставу, кандило и икону. Милица зна да због тога царица Јелена има различиту боју косе на две слике у власништву музеја, а Лена да је Паја Јовановић често и свој лик представљао на сликама. Марко је чуо, а и видео, колико у реализму слике изгледају стварне и због тога им се баш допадају, посебно Чеди. Николија је научила и да се велике слике, попут ове, уносе у музеј тако што се изваде из рама и уролају. Представница реализма је и Катарина Ивановић – прва школована српска уметница, знао је Лазар А. Иако су јој дозволили да упише Високу школу, није могла да похађа часове анатомије – браво за Луку, па је недостатак пропорције у рукама и врату на њеном аутопортрету – приметан.

За Надежду Петровић су од раније знали, али Петар је сада научио да је волела да слика за себе, не за публику, а Елена да је цртала пастелним бојама и припадала експресионизму.

Богдан је запамтио да се под Турском влашћу ширила српска култура, да је Свети Сава спаљен јер су га Срби волели и јер је ширио Хришћанство – бар тако каже Петра. Одлично је приметила Василиса да на слици „Растанак“ није приказана туга иако момак оставља девојку и одлази у рат. Матеја је препознао са школске репродукције „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића, али је овде чуо поређење „српска Мона Лиза“. Допала им се и слика манастира Манасије, Вуку статуе које употпуњавају простор, али нису пренаглашене.

Николина је добро разумела да поставке имају хронолошки ред од праисторије у приземљу, а Мирослави се допала мумија изложена у стакленом раму на последњем спрату.

Ако желите да проверите своје познавање српског сликарства, ово је наш тест